Sinastrija

Tačka spoja

 

 Ljubavni odnos - tačka spoja ili preloma? Tekst objavljen u Astrologusu

Horizont, osa prvog i sedmog polja, Ascendenta i Descendenta, poput pogleda kroz nišan, što bi simbolici Marsa u Ovnu najviše odgovaralo, svu svoju energiju usmerava ka okrugloj Veneri u  dvosmislenom znaku Vage, čineći prelom jednog kroz spajanje dva. Sama prikrivena dvojnost Vage razbija Marsa i čini ga slabim i nemoćnim, izgubljenim u dvojnosti, jer on priznaje samo jedno i prvo.

Slab Mars automatski uzrokuje jakog Saturna, upravo planetu koja svojim strogim principima teških lekcija, zahvaljujući gostoprimstvu Vaginom koje ga egzaltira, čini onaj njen drugi princip koji se krije iza naizgled bezbrižne i bezopasne Venere, princip odloženog dejstva istine koji sustiže svakog Marsa, jer borbu života i borbu kompromisa, oba ova principa čine zajedno.

Jednako borbi suprotstavljenih principa, čovek od planetarnih energija sazdan, vodi u sebi sukob nekompletnog jednog u pokušaju da nađe nedovršeno dvojstvo.

Simboli planeta govore nekad više nego gomila terije, a posebno simboli Sunca i Meseca koji čine osnovu simbola svih ostalih planeta. Sama celina Sunca govori o potrebi samosvojnosti duha i trenutnog života - trenutne inkarnacije, dok simbol Meseca, polukrug, daleko složeniji, govori o potrebi sjedinjavanja sa drugom polovinom rad činjenja savršene celine. Takođe, ukazuje na dublje karmičke principe postojanja i vezivanja. Nije suvišno ponoviti da simbole velikih planeta, vladara vremena, Jupitera i Saturna, čine simbol Meseca sa krstom materije, dok simbole Venere i Marsa čini simbol Sunca sa krstom materije, jer je strelica Marsu nedavno dodata rad lakšeg raspoznavanja. Dvopolni simbol Hermesa, tačnije Merkur, u sebi sadrži i Sunce i Mesec na krstu materije.

Tačka u kojoj se prelamaju svi planetarni uticaji koji spajaju natus sa drugim natusom, ali i sa okolinom jeste vrh sedmog polja - Descedent. Istovremeno i tačka spoja i preloma svega, odraz u ogledalu Ascedenta, skup je svih delatnosti i činjenja ličnosti, što svesnih što nesvesnih.

Ego simbolizovan Suncem, samosvojnost simbolizovana Marsom, padaju pod uticaj Venere, pod njenu dvojnost lišenu istine, ali i pod Saturna koji tu istinu surovo nameće. Od karme do partnerstva sve je ovde smešteno.

Postavlja se pitanje - gde je smeštena ljubav? Može li ljubav da obuhvati samo Venera koja je ipak materijalistička i da li je Mesec uprkos svom strahu od materije dovoljno jak da zaboravi ovu potrebu i bavi se idealom?

U međuljudskim odnosima ne učestvuje samo jedna planeta shodno svojoj primarnoj simbolici, tako da Venera sama nije ljubav, kao što ni Mesec sam ne predstavlja emocije.

Nekoliko puta sam ponovio - astrologija nije šalter sala. Emotivnim sklopom čoveka upravlja kompletan horoskop, sinteza svih kombinacija i elemenata, saglasno potrebi da se svaka planeta ispolji.

Potreba ispoljavanja planetarnih uticaja sadržana je u njihovoj primarnoj simbolici, položaju, domicilu i odnosu sa drugim planetama.

Kako Sunce i Mesec čine osnovni mehanizam podeljenog a zaboravljenog univerzalnog jedinstva, do koga je došlo padom u materijalni svet, tako nastaju polovi, kroz Sunce primarni muški princip, a kroz Mesec primarni ženski. Čovek je kao Božija kreacija pretstavljen upravo svetlima, a samim tim učinjena podela se prenosi dalje, te tradicionalna astrologija svojom postavkom opisuje savršen spoj muškog i ženskog principa koji, počevši od Lava i Raka, kroz dvojna vladarstva planeta nad znacima, kombinuju ovu podelu i smislen sistem. Merkur, iako dvopolan, vlada muškim Blizancima i ženskom Devicom, Venera muškom Vagom i ženskim Bikom, Mars muškim Ovnom i ženskim Škorpionom, Jupiter muškim Strelcem i ženskim Ribama, a Saturn, gospodar karme i vremena, Mesecu - duši sudi u muškoj Vodoliji, a duhu - Suncu presuđuje u ženskom Jarcu, razdvajajući ponovo za neku sledeću inkarnaciju ova dva principa kako bi ispunili još jedan ciklus potrage za jedinstvom.

Uporedni aspekti dve osobe

Konkretno, sinastrički, i pored toga što za nečiji međusobni odnos svi pretežno optužuju Marsa i Veneru, primarno je bitan uzajamni odnos Sunca i Meseca. Najpoželjniji odnos jeste konjunkcija, koja inače predstavlja spajanje. Svi ostali aspekti su jednake snage, s tim da kvadrat i opzicija uzrokuju kratke veze, odnosno ukazuju na razdvajanje. Tek na drugom mestu jesu aspekti Venere i Marsa ili Venere sa nekim drugim planetama. Sama materijalistička priroda Venere i Marsa ukazuje na prevashodno telesne aspekte ove dve planete, posebno istaknutih u konjukciji, kvadratu i opziciji, jer su ovo aspekti jakih energija koji više prijaju dinamici ove dve planete od lenjog trigona i nezainteresovanog sekstila.

Jupiter i Saturn, kakv god aspekt među sobom činili, prelamaju kolektivne, mundane događaje, ali ka Veneri više čine uticaj na emotivno partnerski život, nego što je to u slučaju njihovih aspekata ka Marsu.

Saturn se ističe dejstvom na Veneru jačim nego Jupiter, što je sasvim prirodno, jer planeta restrikcije i teških događaja, ujedno i karme, delujući ka Veneri kroz sve aspekte, uključujući i one dobre, iskazuje određene, manje ili veće zahteve i poteškoće.

Spoj dva natusa u prvi plan dovode najjači aspekti, prvo oni egzaktni, potom oni vezani za svetla, pa tek onda svi ostali.

Emotivni sklop jednog natusa u dodiru sa emocijama drugog, nekritički preuzima samo ono što mu odgovara, jer emocije imaju neku svoju logiku, koja ne može biti prosti zbir realnih činjenica, već sa sobom nosi i neka vanvremenska iskustva zapisana duboko u duši, često nastala karmičkim uticajima. Iz svega ovoga proizilazi da nekad nemoguće veze opstaju i pored nemanja racionalnog razloga za to, a neke naizgled savršene iz istog razloga propadaju.

Duboka je tajna ljudske duše i sakriveni su načini kako se emocije razvijaju, a tajna šifra se nalazi u planetama i njihovim odnosima i samo sledeći nekad nejasnu logiku i simboliku neba moguće je otkriti tajnu emocija.