TRANSSATURNI
nešto o spoljnim planetama
Od objave astrologije na ovom svetu, koju razne antičke tradicije, mitovi i legende, pripisuju natprirodnim bićima, na ovamo, jasna podela zodijaka i planeta je bila i jeste na dva svetla, Sunce i Mesec i pet planeta, merkur, Veneru, Marsa, Jupitera i Saturna.
Pojava teozofije i antropozofije, a kasnije i raznih drugih navodno duhovnih pokreta, za opravdanje svog postojanja tražila je revizuju postojeće astrologije. Na ruku im je išla osnovna osobina ljudske vrste, a to je površnost i prepuštanje drugima, uvek lošijima, vođstva.
Glavni ideolog predstojećeg astrološkog galimatijasa bio je Alister Krouli, po sopstvenom priznanju (čega se pametan stidi, time se budala ponosi), sodomista, narkoman, i satanista. Po arhivama Britanske obaveštajne službe, koju je prezentovao vodeći istoričar obaveštajnih službi R. Dikon, Alister Kroli je bio i njihov čovek za prljave poslove i muška prostitutka.
Takav kakav je, ništa drugo nije mogao već da naopačke primeni model koji je pomenut u astrološkim legendama, i da prizove višu silu u pomoć, te prizove demona, Horonzola. Prizivanje demona i njegovo ukazivanje Krouliju, sigurna stvar je duševnog oboljenja najverovatnije šizofrenije. No nije Krouli jedini poremećen u "reformisanju" astrologije. nemački astrolog Alfred Vite, otac "Uranske" astrologije, je u valjda u skladu sa svojim učenjem izvršio samoubistvo.
Kakve su oni planete uvrstili u astrologiju i poremetili smisleni, i celoviti sistem koji funkcionisao više hiljada godina bez njih.
URAN
GOSPODAR NEBA ILI (NI) ASTROLOGIJE
U poslednjih petnestak godina, a naročito kako je internet zaživeo, počeo je čudan fenomen tituliranja Urana za vladara astrologije. Sporadično su se pojavljivale teorije još osamdesetih godina prošlog veka o uranskim uticajima na astrologiju, naročito pod uticajem američke i britanske škole, ali se i dalje u većoj meri smatralo da je Merkur u stvari ta planeta koja je osim božanskog logosa zadužena i za astrološki logos, te u odnosima sa Jupiterom i Saturnom daje mogućnost bavljenja astrologijom.
Pre opšte pomame za uranom kao divnom oslobađajućom i opšteblagorodnom planetom, dok je još bilo objektivnosti, opis njegovog kvaliteta je glasio: DONOSI NESREĆU. Veoma čudno za tako jednu humanu planetu. U daljem opisu slede sledeće osobine. Neočekivanost, iznenađujuće, nepredvidljivost, napetost, nervoza, nemir, destruktivna energija, novotarije.
Novotarije, među njima i internet, uranski izum, jesu upravo plodno tle za površnost i lako dostupni medij, posebno neznalicama koji tu lansiraju nebulozne teorije. Sve to ne bi bilo strašno da ovaj medij nije lako dostupan ljudima željnim znanja, te isuviše lako progutaju otrovnu udicu neznanja, i na lošim temeljima zidaju svoje astrološko znanje.
Umesto da je planeta idealizma, slobode, altruizma ili nečeg dobrog, čega je ljudska vrsta željna, Uran je zamka. U svetu kakav poznajemo, vrši se veoma laka kontrola i naravno usmerenje javnog mišljenja a sve po metodu dostupnih i nedostupnih informacija. Upravo u oba slučaja fali ono što je jedino objektivno, a to je istinita informacija. Forsiranjem priče o pozitivnom uticaju bilo čega pa i jedne od planeta vremenom se gubi istina i objektivnost, a misljenje se pravi na bazi štelovanih informacija uskraćenih činjenica. Više puta izgovorena laž postaje istina. Cilj cele ove priče jeste da se populacija u neznanju lakše kontroliše.
Dokaz za ovo jeste astrološko pravilo potvrđeno u praksi, da je iole Uran dobar po čoveka i ljudsku rasu uopšte, njegovi uticaji po Mesec, koji u osnovi simbolizuje ljude, bili bi daleko bolji od onih koje čak i moderni astrolozi opsuju kao katastrofične.
Legenda stare Grčke o postanku sveta opisuje Urana, kao produkt Geje, i kasnije njen muž, on predstavlja samo nebo, i to zvezdano. U potpunosti prekriva zemlju i neda mogućnost Titanima, svojoj deci , da izađu iz zemljine utrobe. To stvara nezadovoljstvo kod novorođenih bogova i najmljđi od njih Hronos-Saturn, reši da se obračuna sa ocem Uranom.
Koristeći pogodan momenat Hronos srpom kastrira Urana, koji se zbog bola naglo odmakne od Geje i dobije formu neba koju danas znamo. Pošto je po veličini jednak Geji, nema niti jednog predela na zemlji koje nad sobom nema adekvatan deo neba.
Uran je kastriran, dakle neutralan na dešavanja koja se prepliću na planeti Zemlji. Priroda aspekata sveta koji mi živimo jeste dualna, postoje dva pola i dva principa, muški i ženski. To se vidi iz dvojne prirode simbola, znaci zodiaka naizmenično smenjuju muški i ženski princip u savršenoj harmoniji 6:6, princip Sunca je muški, princip Meseca je ženski, i ova dva osnovna principa u konjukciji-spajanju imaju snagu da proizvedu novi život. Tehnički će im tu pomoći Mars i Venera takođe svako od njih igrajući ulogu svog principa. Kako gore tako i dole, univerzalni planetarni simboli prenose kosmičku podelu i na ljudsku vrstu, dva pola koji oličavaju dva principa.
Osim astrološke simbolike i sva druga je podeljena po principu muškog i ženskog. Opšte je poznat jin-jang simbol kineskog ezoterizma koji najdirektnije opisuje prirodu podele sveta na dva pola. Sve ovo znači da Uran kao bespolna planeta nema direktan uticaj na čoveka i formiranje ličnosti već posredan kroz objektivne okolnosti, događaje i tehnička sredstva.
Povezivanje Urana se revolucijama samo na bazi Francuske jeste nerealno iz razloga da su njoj predhodile dve revolucionarne promene sistema vlasti u Engleskoj. Propasti velikih država, Rima i Vizantije, pojave novih religija, i mnogi drugi bitni događaji praćeni su adekvatnim planetarnim odnosima. Najupečatljivija astrološka manifestacija jeste rođenje Isusovo, koje je predstavljeno višestrukom konjukcijom Jupiter/Saturn.
Uran ne vlada astrologiom, ovo drevno znanje je čovečanstvu podario Hermes Trismegistos, Merkur. Uran ne vlada znakom Vodolije, to je nesumnjivo Saturnov teren. Zašto je stari manipulator privremeno ustupio mesto Uranu nije za ovaj tekst već neki drugi. Era Vodolije koju svi željno iščekuju jeste počela, ali je to era kojom upravlja Saturn, po svojim perfidnim metodama i sa njemu znanim ciljem, koji sigurno nije uranskih osobina i prirode.
Sve ovo gore napisano vodi jednom zaključku;Urana treba smestiti na mesto koje mu pripada u astronomiju. Idealizovanjem osobina ma koje planete, niti sama planeta niti ljudsko znanje, a ni ljudska vrsta neće napredovati. Napredak je jedino moguć kroz unapređenje znanja i sagledavanjem prave suštine uticaja planeta bez samoobmanjujućeg idealizma.
Neptun
iluzija iluzije
Iluzija, reč koja označava nešto nestvarno, a da se čini stvarnim, nešto nemoguće a da se čini mogućim, nešto što nije a svi misle da jeste. Mistični, sanjalački ili kakve je sve Neptun imao atribute. Nameće se jedno pitanje, čemu tolika mistifikacija. Astrologija je precizna veština, izračunavanja se vrše bez greške, komponente vreme prostor s u savršeno precizne. U sred takvog delovanja neko pokušava da instalira mistifikaciju. Kao nesumnjivi argument ova se planeta u radu mnogih astrologa odmah povezuje sa Bogom i Božanskom prirodom ne bi li se učvrstila u astro logosu. Da li je sve baš tako.
Naravno da nije. Čim se nešto zaklanja od kritike, pa još božanskom prirodom, počinje da liči na amerčke putujuće propovednike koji izvode razna „božija čuda“ na istim statistima u raznim zaostalim selendrama.
E to se desilo i astrologiji. Što brzo poraste bude grbavo, uči nas narodna mudrost, te tako veština milenijumima skrivana od mase i korišćena pažljivo i sa oprezom da se ne prekrši moralni kodeks najednom izađe na pijacu. Razni almanasi, sanovnici, pa sve do dnevnih novina i nesuvislih prognoza obesmisli ovaj alat Velike Veštine. Poslednji udar će izgleda biti fatalan za stvarno astrološko znanje. Čuveni internet na kome razni „stručnjaci“ proklamuju Urana kao vladara astrologije, što je njihovo ogledalo iz one Njegoševe: „gleda majmun sebe u zrcalo“, jeste pokušaj dezimformativne kampanje protiv astrološkog znanja.
Kako to funkcioniše? Lako, po onoj staroj da dovoljan broj puta izgovorena neistina polako postaje prihvatljiva istina za onog ko ne zna činjenice. Tako i medij svima dostupan(čitaj internet ), prenosi sklepano polu znanje(čitaj neznanje), ljudima željnim pravog znanja i navodi ih, naravno, na pogrešan put.
Neptun, planeta iza Saturna, daleko je za bilo kakav uticaj na razvoj i definisanje čoveka, ličnosti. U ličnom horoskopu ne predstavlja ništa, u mundanom se ne može koristiti.
Astrolozi koji su ga otkrili i analizirali su dali sledeću definiciju: ništa!
Kvalitet:nije tačno utvrđen ali ispoljava tendenciju da donosi nesreću. Baš poželjan božanski uticaj!
A dali su mu i sledeće osobine: nejasnost, magla, para, otrov, podmuklost, nepoznato, pritajeno,neizvesnost, neiskrenost, laž. Sve ovo znači jedno, a to je NEPOTREBNOST uključivanja Neptuna u analizu horoskopa. Pobrojane osobine postoje otkad postoji i čovek, druge planete vladaju time i ovaj opis pokazuje da ozbiljni astrolozi nisu imali razloga da ga upotrebe. Drugi soj astrologa, i drugi soj ljudi, kojima je zvanje i tituliranje važnije od znanja prigrlili su odmah „tu mističnu i nepredvidivu“ planetu, zaodenuli je plaštom „božanskog“, i to iz krajnje sebičnog razloga da bi sebe uzdigli manipulacijom umesto znanjem.
Neptun NIJE 95 % onog za šta ga prodaju. On nema svoju ulogu u astrologiji, posebno ne mundanoj, a i ono što je napisano za natalnu je praznina neznanja. Uloga i vladarstvo koje mu je namenjeno jeste skidanje određenih osobina Jupiteru i dodavanje istih Neptunu.
Mitološki rimski Neptun se vezuje za grčkog Posejdona i mit o njemu.
Sin Krosa/Saturna i Ree, gospodario je morima i sva ostala božanstva i polubogovi vezani za mora i okeane bili su mu podređeni.
Imao je mnoštvo dece sa raznim ženama, ne samo boginjama pa u njegove potomke mitologija ubraja i ljude. Karakteristika mita je da ga povezuje sa konjima, koje je ustupio čovečanstvu, pa su postojali običaji u sredozemlju žrtvovanja konja bacanjem sa stena u more.
Ovakvu kosmogonisku ulogu Posejdona usvajaju Rimljani, te mu samo menjaju ime u Neptun.
Pitanje delovanja Neptunovog na čoveka jeste pitanje koliko ko ide daleko u samoobmani. Čak i ko ubedi sebe, tačnije astrolozi koji ubede sebe da Neptun deluje, nisu žrtve njegove moći iluzije već ljudske potrebe za nečim uzvišenim, što se obično pretvori u jurenje za duhovima, gubljenje vremena, tvrdoglavo odbijanje činjenica i forsiranje neznanja.
PLUTON
"mračni bog podzemlja"
Planeta ili ne Pluton je ostavio trag u kolektivnoj svesti. Mnogi astrolozi su ga oduševljeno prihvatili izmišljajući mu osobine koje niti ima niti mu trebaju. Regeneracija, iskustvo, samoosvešćenje neke su od zabluda na kojima se gubi vreme, taj nenadoknadivi ljudski resurs. A upravo je vreme komponenta koju Pluton nema i čini ga nezainteresovanim za ljudsku vrstu i prirodu.
Saturn je granica, Saturn je vreme, ljudskim životom upravlja vreme, od najbanalnijeg ustajanja za posao u 6 ili 7 ujutro, pa do vremenske ograničenosti dužine života. Iza Saturnovog uticaja naravno upliću se i druga nebeska tela i svcakako zvezde nekretnice, ali ključan uticaj kao što je sve ono što pojedinci pripisuju Plutonu jeste dejstvo i jesu osobine drugih planeta.
Ukidanje statusa planete Plutonu jeste u skladu sa legendama o njemu. Želeći da ispadnu mnogo “pametni“, astronomi su upravo uradili ono što im je Pluton kao planeta predodredio.
Pojava Plutona na nebu je vezana za 1930. godinu. U kontekstu tadašnjih događaja, pojave fašizma u Italiji i nacizma u Nemačkoj, rasnih progona, vezuju ga za mitskog Hada, grčkog boga podzemnog sveta. Had je bio sin Kronosa, odnosno Saturna, i naravno Jupiterov brat. Had i Posejdon-Neptun pomogli su Jupiteru da svrgne oca sa vlasti. Kao nagradu za svrgavanje oca Jupiter je bio voljan da podeli svoju vladavinu i kockom je odlučeno da Had-Pluton dobije na upravu podzemni svet, svet mrtvih. Kroz svet mrtvih, po legendi teče reka Stiks, granica dva sveta. Upravo je ovaj simbol bio dovoljan astrolozima da smeste Plutonu vladarstvo nad znakom Škorpije. Primarno ovim znakom vlada planeta Mars, te povezujući stvari deo Marsovih osobina u simbolici se prenosi na Plutona.
Kao bog podzemnog sveta on se po potrebi pojavljuje i nestaje, odnosno ostaje nevidljiv. Izlaskom iz podzemlja na sebe navlači šlem koji mu obezbeđuje nevidljivost. Nalik tome pojavio se 1930. sa određenom svrhom, obavio je svoj posao i u želji da nestane naveo „prepametne i premudre“ astronome da izglasaju njegov povratak u anonimnost. Mnogi astrolozi su ovo doživeli kao problem, međutim veći će problem biti kada Pluton reši da se opet pojavi.
Ne ciklična i ne sitemska pojavljivanja Plutona oduzimaju mu uticaj na natalni horoskop pojedinca, ali i u mundanim pitanjima nesumnjivo nedeluje. Nakon svoje pojave, 1930.godine upravo nemački astrolog Fric Brunhubner pod dejstvom kolektivnog nesvesnog piše prvu knjigu o Plutonu. I upravo se u Nemačkoj ideologiji Pluton najjasnije ispoljava kroz masovnu „industriju“ smrti nacističkih logora, i do savršenstva dovedeni i organizovani genocid, ali ne kao planeta, već kao kolektivni mit.
Osim ovako negativnih osobina Pluton je bio voljan ponešto i da podari. Grci su ga poštovali zbog sklonosti da omogući bogatstvo kroz eksploataciju podzemnih resursa.
Na grčkom jeziku "ploutos" znači bogatstvo, ili „onaj koji deli darove“, Rimljani su preuzeli ovu reč i zato za njih Pluton predstavlja onog koji deli zlato, srebro i ostala podzemna bogatstva. Pošto deluje u podzemlju povezan je sa smrću i dodeljena mu je uloga boga podzemlja.
Manipulacijama astrologije, prvenstveno Engleza, potom Amerkanaca tj. njihovih autora u ljudske živote su nesvrsishodno puštene planete izvan Saturnove sfere. Ovo je svakako u svrhu degradacije znanja i očuvanja pravog znanja za neke njihove „planove“. Astrologija funkcioniše po principu viđenog. Vidljive su tradicionalne planete, i vidljive su Fiksne zvezde. Sve ostalo je zamka znanju.
Нема коментара:
Постави коментар