Astrologija - savršeni programski jezik univerzuma

U početku beše reč, kaže Biblija, koja kao jedan od prvih organizovanih dokumenata čovečanstva, ili bar zapadne civilizacije, kroz simbole i alegorije, nosi predstavu sveta antike, ili bolje reći početka istorije koju mi danas baštinimo.

„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč
Ona beše u početku u Boga.
Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo....“

Pročitajte više>>

Zmajeva glava i zmajev rep

„Kad je gore…“, početak epa Enuma Eliš, koji se bavi nastankom sveta kroz sukob starog i novog Božanskog principa, smene generacija među bogovima, Mardukovom pobedom nad Tiamat, vodenim zmajem.

Ovo nije jedini primer da u legendama obitava zmaj.
Predstavljajući simbol okeana i velike vode uopšte, zmaj ili drakon, postao je i oličenje kosmičkog haosa – prvobitnog stanja sveta pre nastanka života.
On je takođe postao i simbol povratka u to prvobitno stanje, simbol uništenja života, simbol katastrofe i potopa. Jedan od vavilonskih tekstova, ispisanih klinastim pismom, godinu kada se dogodio potop, naziva „godinom zmaja koji riče“.

Pročitajte više>>

Psihologija tradicionalne astrologije

Psihologija tradicionalne astrologije: Slika tradicionalnog univerzuma kao kosmološka mapa duše

Astrologija kao divinacija nije suprotna astrologiji kao pokazatelju prebivališta duše unutar organizovane šeme metafizičkog pogleda na univerzum, gde se u prvi plan ističe razlika između onoga što nazivamo nebo i onoga što nazivamo nebesa. U engleskom jeziku je ta razika naglašenija u razlici između reču sky i heaven. astrologiju zanima čovek kao deo nebesa.

Planete su u nama, tvrdi Marselo Fičino u svom delu „Libri de vita tres“, u trećem tomu „De vita coelitus comparanda“-u slobodnom prevodu bi značilo „usklađivanje života sa nebeskim uticajima“. Fizički gledano, planete su tamo negde daleko u svemiru, no metafizički gledano, planete su unutar svake jedinke, događaja, pa čak i predmeta.
Slika tradicionalnog univerzuma je kosmološka mapa duše. Od filozofije do medicine, sve je u svetu duše. Svaki čovek ima svog „dajmona“ više biće koje upravlja njegovim životom, kao svojevrsni vodič kroz sudbinu. Dajmon je na neki način vladar horoskopa, entitet koji je povezan sa natusom na nivou nesvesnog.
Fičino ovu ideju crpi iz Korpus Hermetikuma, dela koje je osnova celokupnog hermetizma, uz manje poznati Pikatriks. prva rasprava Korpusa jeste gnostički prikaz porekla prirode. pimander, božanski Um, javlja se Hermesu i objašnjava mu poreklo prirode. Pimander ukazuje da je Bog stvorio Demijurga, koji je potom stvorio Sedam arhonata. Potom je Bog prema svom liku stvorio čoveka i dozvolio mu da uđe u sferu Demijurga i posmatra Sedam arhonata. Oni ustupie čoveku po deo svoje vlasti kako bi se čovek podigao kroz krugove Arhonata i spoznao Boga.
Ovde je uspostavljena bliska veza čoveka i daimona, odnosno Sedam arhonata.


Pročitajte više>>

Čovek nije znak

Nije ni podznak kako se nepravilno zove ascendent, odnosno znak koji se u momentu rođenja

uzdiže na istoku i koji počinje stepenom horoskopske tačke. Takođe, čovek nije ni planeta koja vlada znakom u kome mu se našlo Sunce u momentu rođenja a koji je time neopravdano stekao kao zbir prostih pripadnosti. Zodijak je životinjski krug, zamišljen kao osnova onoga što danas nepravilno zovemo horoskop, a što je natalna karta, podeljen na 12 delova po 30 stepeni, gde su delovi nazvani adekvatno zodijačkim sazvežđima. Bito je znati da Zodijak fizički ne postoji jer se astrologije nalazi u domenu metafizike a ne fizike. Iz tog razloga on odstupa od prostog vidljivog univerzuma bio da je tropski bilo da je sideralni. Sideralni Zodijak zastupaju indiski astrolozi pod parolom da je tako ispravno i da je u sskladu sa sazvežđima što je u osnovi nebitno jer previđaju da je Zodijak deo sveta ideja a ne materjalne kreacije.
Stereotipi su nešto što nažalost upravlja svetom u kome brojčano dominiraju mediokriteti, naravno tretirani kao masovno tržište. Uz streotipe ide obaveza želja za pripadnošću nečem većem od samog čoveka. Ta potreba ide od nacije, politike, navijanja za lokalni futbalski klub, pa do pripadnsti znaku Zodijaka.
Pročitajte više>>

Tripliciteti-elementarna osnova astrologije

Osnov astrologije nije zodijački pojas ekliptike, kao ni planete razvrstane po vladarstvima imaginarne podele te iste ekliptike na dvanest jednakih delova-znakova, već elementi koji prenoseći informaciju duhovnog sveta, formiraju materijalni svet, i čine esenciju oba.

Podela na četiri elementa je osnov svih kasnijih podela Zodijaka, i pokretač svih dešavanja koja se iz bezvremenog korena distribuiraju u prostor i vreme.
Vazduh, vatra, zemlja i voda, jesu očigledni elementi materijalnog sveta, kao i očigledni elementi čoveka, u kome se materijalno nadograđuje na duhovno.
Smisao izreke „kako gore, tako i dole“ nije da se na nebu broje svakakve leteće skalamerije, već da se primeni osnovni pricip „gornjeg“ duhovnog sveta, tačnije da se informacija o četiri elementa „spusti“ u čoveka.
trilicitet ima osnovu u broju tri, koji se osim brojeva sedam i devet najčešće sreće u duhovnoj tradiciji.
Dvanest znakova su grupisani u skladu sa četiri elementa po tri znaka.
Pročitajte više>>

Nebeska hijerarhija

Nebesa i nebo, na određeni način u svojim iskonskim načenjima objašnjavaju svrhu i ustrojstvo astrologije. Vidljivo oku, kako je od davnina definisana astrologija jese ono što je vidljivo i duši i duhu, iako ga oni vide drugačije od oka. U tom pogledi fizički univerzum, ono što bi nazvali nebo, i što je dostupno oku ili teleskopu ne zanima astrologiju niti se time bavi. Zbog toga je moderizatorima astrologije, a ujedno i onima koji su naneli najviše štete, najlakše bilo da sve što kroz teleskop vide nakače u astrologiju, iako to ima isto i čak manje smisla nego nakačiti kineska slova u azbuku.

Nebesa su stvar hijerarhije, jasne i precizne u kojoj se astralni uticaji i značenja spuštaju odozgo, iz viših sfera u niže sve do sublunarnog sveta, odnosno sveta u kome živi čovek, jedan od predmeta proučavanja astrologije. Kako gore, tako i dole, hermetička maksima je ovde diektno stavljena da vodi način sagledavanja svih principa. Mnogi su pokušali da je obrnu kroz kako dole tako i gore, ali je to neshvatanje i nerazumevanje kako stvari funkcionišu. Hijerarhija predstavlja stepenasto uređenje elemenata u rangirani poredak, gde je svaki rang, počev od najnižen pa do najvišeg, podređen onom iznad. Etimološki pojam hijerarhija potekao je od grčke složenice Ἱεραρχία, koja se sastoji od reči ἱερός, što znači sveto i reči ἄρχω, što znači upravljanje.
Pročitajte više>>

Planete na uglovima-pokretači

Poput temelja kuće, horoskop se oslanja na temelje kuća, takozvana uglovna polja, uglove, odnosno  1. 4. 7. 10. kuću. Ovi uglovi poznati su kao kardinalne tačke, korespondiraju sa kardinalnim znacima Ovnom, Rakom, Vagom i Jarcem, te planete koje se nađu blizu uglova imaju najistaknutiju ulogu u karti.

Snaga kuća ide sledećim rasporedom: 1. 10. 7. 4. 11. 5. 9. 3. 2. 8. 6. 12.  usklađeno sa kretanjem neba i sa kvadrantima, te potrebom da se uskladi sled kuća sa životnim periodima na način da ascendent(tačnije kvadrant od asc do mc-a, pa tom logikom dalje) predstavlja početak, mc-10. kuća sredinu, te descedent okolnosti pred kraj života, dok ic-nadir odnosno 4. kuća sam kraj.  Kvadranti su neophodna komponenta jer se kuće dobijaju trisekcijom istih. Od ascedenta do vrha neba, mc-a je prvi kvadrant(10. 11. i 12. kuća), orijentalni, prolećni, muški, sangvinični, kvadrant detinjstva. Sledi drugi kvadrant, od mc-a do descedenta, meridijalni, letnji, ženski, mladalački, kolerični, mladost ka zrelosti. Treći kvadrant je od descedenta do nadira, ic-a, okcidentalni, jesenji, muški, melanholični, zrelo doba ka starosti. Četvrti kvadrant, od ic-a do ascedenta, jeste severni ženski, zimski, flegmatični, starost.
Pročitajte više>>

Astrološka simbolika

Astrologija je jezik. Jezik simbola koji po matematičkim metodama razvrstava šta i kada

predstavljaju kombinacije znaka, planete i kuće, te aspekata i drugih međuzavisnih odnosa bitnih pokazatelja karte, bilo da je natalna, horarna, mundana ili neka druga. Simbol je najopštije, sve ono što može stajati umesto nečeg drugog i da ga tom prilikom prepoznatljivo reprezentuje.
U knjizi Rasprava o istoriji religija, Mirča Eliade kaže: Simbol se kao transcedentna kategorija visine, nadzemaljskog, beskonačnog, otkriva celom čoveku, njegovom razumu i njegovoj duši… Simbolizam je neposredna misao potpune svesti, tj. čoveka koji se otkriva kao takav, čoveka koji postaje svestan svog položaja u svetu… Jedna od značajnih crta simbola je simultanost smislova koje otkriva. Vodeni ili lunarni simbol važi na svim nivoima stvarnosti i ta mnogostruka vrednost simultano se otkriva… Simbolička misao može sažeti sve… Zagonetke i tajne same daju odgovor, ali u obliku simbola.
Pročitajte više>>

Superiorne planete u ličnom horoskopu

Pet planeta i dva svetla u tzv haldejskom nizu-poretku postavljeni su podelom na superiorne i

inferiorne u odnosu na Suce kao veliko svetlo, čiji sjaj prenosi na sublunarni svet Mesec, malo svetlo. Niz počinje Saturnom, kao takmacem Sunca, te nastavlja Jupiterom i Marsom. Ove tri planete se nazivaju superiornim, stim da su Jupiter i Saturn hronokratori, te se njihova konjunkcija posebno ceni kao jedan od primarnih nosilaca mundane analitike. Ciklus konjunkcija hronokratora uključuje i Marsa, ali mu ne daje na važnosti kao već pomenutim planetama. Od Sunca, haldejski poredak nastavlja sa Venerom, Merkurom i konačno Mesecom ispod koga se nalazi sublunarni svet, tj svet kakav mi poznajemo i koji na vrlo suptilan način, informacijom „uređuju planete“.

Svet je postavljen u razmeru Saturna kome treba za jedan okret 28 godina u proseku i Meseca kome za taj isti okret treba 28 dana u proseku. Mesec se tradicionano koristi za procenu natusa(osoba kojoj se računa horoskop), na način ekvivalentan ascedentu.

Pročitajte više>>

Helenistička astrologija-koreni

Hermes Trismegistos

Četiri hiljade godina pisane istorije čovečanstava, raznih religiskih i filosofskih škola, bavilo se povezivanjem čoveka i božanskog principa. Božanstvo čije principe i identitet je najteže dešifrovati jeste Hermes Trismegistos, tri puta najveći, kada se prevede, i tri puta složeniji od pukog razdvajanja činjenica od legende.
Postoje dva oprečna mišljenja, da je Hermes bio čovek i da je bio božanstvo, a iako tri puta najveći oba naizgled nije mogao biti.

Pročitajte više>>