Psihologija tradicionalne astrologije: Slika tradicionalnog univerzuma kao kosmološka mapa duše
Astrologija kao divinacija nije suprotna astrologiji kao pokazatelju prebivališta duše unutar organizovane šeme metafizičkog pogleda na univerzum, gde se u prvi plan ističe razlika između onoga što nazivamo nebo i onoga što nazivamo nebesa. U engleskom jeziku je ta razika naglašenija u razlici između reču sky i heaven. astrologiju zanima čovek kao deo nebesa.
Planete su u nama, tvrdi Marselo Fičino u svom delu „Libri de vita tres“, u trećem tomu „De vita coelitus comparanda“-u slobodnom prevodu bi značilo „usklađivanje života sa nebeskim uticajima“. Fizički gledano, planete su tamo negde daleko u svemiru, no metafizički gledano, planete su unutar svake jedinke, događaja, pa čak i predmeta.
Slika tradicionalnog univerzuma je kosmološka mapa duše. Od filozofije do medicine, sve je u svetu duše. Svaki čovek ima svog „dajmona“ više biće koje upravlja njegovim životom, kao svojevrsni vodič kroz sudbinu. Dajmon je na neki način vladar horoskopa, entitet koji je povezan sa natusom na nivou nesvesnog.
Fičino ovu ideju crpi iz Korpus Hermetikuma, dela koje je osnova celokupnog hermetizma, uz manje poznati Pikatriks. prva rasprava Korpusa jeste gnostički prikaz porekla prirode. pimander, božanski Um, javlja se Hermesu i objašnjava mu poreklo prirode. Pimander ukazuje da je Bog stvorio Demijurga, koji je potom stvorio Sedam arhonata. Potom je Bog prema svom liku stvorio čoveka i dozvolio mu da uđe u sferu Demijurga i posmatra Sedam arhonata. Oni ustupie čoveku po deo svoje vlasti kako bi se čovek podigao kroz krugove Arhonata i spoznao Boga.
Ovde je uspostavljena bliska veza čoveka i daimona, odnosno Sedam arhonata.
Pročitajte više>>
Нема коментара:
Постави коментар