Pet planeta i dva svetla u tzv haldejskom nizu-poretku postavljeni su podelom na superiorne i
inferiorne u odnosu na Suce kao veliko svetlo, čiji sjaj prenosi na sublunarni svet Mesec, malo svetlo. Niz počinje Saturnom, kao takmacem Sunca, te nastavlja Jupiterom i Marsom. Ove tri planete se nazivaju superiornim, stim da su Jupiter i Saturn hronokratori, te se njihova konjunkcija posebno ceni kao jedan od primarnih nosilaca mundane analitike. Ciklus konjunkcija hronokratora uključuje i Marsa, ali mu ne daje na važnosti kao već pomenutim planetama. Od Sunca, haldejski poredak nastavlja sa Venerom, Merkurom i konačno Mesecom ispod koga se nalazi sublunarni svet, tj svet kakav mi poznajemo i koji na vrlo suptilan način, informacijom „uređuju planete“.
Svet je postavljen u razmeru Saturna kome treba za jedan okret 28 godina u proseku i Meseca kome za taj isti okret treba 28 dana u proseku. Mesec se tradicionano koristi za procenu natusa(osoba kojoj se računa horoskop), na način ekvivalentan ascedentu.
Pročitajte više>>
inferiorne u odnosu na Suce kao veliko svetlo, čiji sjaj prenosi na sublunarni svet Mesec, malo svetlo. Niz počinje Saturnom, kao takmacem Sunca, te nastavlja Jupiterom i Marsom. Ove tri planete se nazivaju superiornim, stim da su Jupiter i Saturn hronokratori, te se njihova konjunkcija posebno ceni kao jedan od primarnih nosilaca mundane analitike. Ciklus konjunkcija hronokratora uključuje i Marsa, ali mu ne daje na važnosti kao već pomenutim planetama. Od Sunca, haldejski poredak nastavlja sa Venerom, Merkurom i konačno Mesecom ispod koga se nalazi sublunarni svet, tj svet kakav mi poznajemo i koji na vrlo suptilan način, informacijom „uređuju planete“.
Svet je postavljen u razmeru Saturna kome treba za jedan okret 28 godina u proseku i Meseca kome za taj isti okret treba 28 dana u proseku. Mesec se tradicionano koristi za procenu natusa(osoba kojoj se računa horoskop), na način ekvivalentan ascedentu.
Pročitajte više>>