Retrogradna Venera
Od postanka
astrologije, tačnije njene objave svetu, pa do dana današnjeg, Venera
uskovitlana i paklena planeta malo bliža od nas Suncu, definiše se kao mali
benefik, tačnije dobrotvor blagostanju i emotivnom životu.
Grčka mitologija
je poznaje kao boginju ljubavi Afroditu, jednu od ćerki boga Zevsa, koga rimska
mitologija poznaje kao Jupitera. Kako je imala lepotu i moć čarolija postala je
zuzetno uticajna.
Kao takva, mnogo
puta je dovodila sreću u iskušenje, i mnogo puta unosila sebi konfuziju u
ljubav. Odnosno, ona sama u ljubavi nije bila srećna. Nestalna i neverna, nije
uspevala da održi vezu niti sa jednim bogom. Kako je u grčkom panteonu svaki
bog imao svoj par tako je Zevs vrhovni bog, njoj odredio boga Hefesta, hromog i
neuglednog boga kovača. Besna zbog ovog održavala je tajnu vezu sa Aresom
(rimski Mars), ali i sa drugima.
Sve ovo kad se
iz legendi prebaci u astrologiju, koja je u suštini umetnost tumačenja čoveka
kroz arhitipe, ovde mitološke, dobijamo skoro sve osobine planete Venere.