Hermetički kod Tarot-a

Hermetički kod Tarot-a

skrivena tradicija hermetizma u slikama

Tarot kao sistem karata za igru ili divinaciju u potpunosti je zaokupio pažnju javnosti potiskujući mogućnost da bude interpretiran i kao kod tajnog znanja iliti jedan od pomoćnih sistema Velike Veštine šire poznate kao alhemija. U svojim osnovama tarot se razvija iz kabale, jevrejske verzije tajne nauke i samim tim duboko zadire i u egipatsku tradiciji što po legendi znači da potiče od Boga Tota direktno.

Autori dela o tarotu u istoriskom pregledu obično navode 14. vek kao vreme kada se tarot prvi put pojavio u evropi, što je u osnovi i tačno, tada se pojavio, ali je nastao mnogo pre.

U obzir trba uzeti mnogo više činjenica nego što je  vreme  pojavljivanja prvog špila u javnosti. Za početak treba pažljivo ispitati prostor na kome se pojavio tarot.

Prvi špil tarota pojavio se 30.08.1381. urađen po nacrtu Lorana Ekardijea iz Marselja.

Potom se javljaju špilovi u Lilu, Parizu, a zatim se šire na Italiju, Belgiju, Španiju. Špil Viskonti-Sforca koji mnogi autori navode kao prvi pojavio se tek 1432.

 Ovde sam naveo egzaktan datum pojave špila iz jednog razloga; a to je da razni autori dodatno mistifikuju tarot navodeći da se ne zna vreme i mesto nastanka. Na čitaocu je odluka hoće li mi, ili neće verovati.

Zašto je interesantan prostor na kome se tarot pojavio? Po čemu je osoben Marsej i zašto se prvi nama poznati špil pojavio u tom gradu. Zašto se uopšte francuska dominantno pojavljuje u svim događajima vezanim za okultno, odnosno alhemiju, Nikolas Flamal, Grof od sen Žermena, Fulkaneli i mnogi drugi manje poznati adepti su upravo Francuzi. Šta to daje francuskoj tako veliku dozu misticizma?

Odgovor na ovo pitanje veoma prosto dobijamo čitanjem najobičnijeg istoriskog udžbenika, naime radi se velikoj migraciji Jevreja posle neuspelog ustanka 70. godine nove ere. Bitno je obratiti pažnju na godinu jer mnogi kompilatori istorije i misticizma pokušavaju da uvedu teoriju po kojoj Isus nije umro na krstu već se kraće vreme posle golgote obreo u Marseju sa sve navodnom suprugom i decom.

Pa još i to da njegovi direktni potomci pretenduju na vlast u Evropi. Koliko je ovo besmisleno dovoljno je konsultovati starog dobrog Saturna i prostom računicom doći do razlike u vremenu od nekih četrdesetak godina. Ali ko želi da veruje u te kodove, ovde aludiram na Da Vinčijev, i slične ima pravo i na to. Ja lično imam više poverenja u jedan drugi, alhemiski, darovan čoveku na zemlji od boga direkno, a taj se čita kako kroz astrologiju tako i kroz tarot.

Da se vratim na činjenice, veliki broj Jevreja naselio je mediteranski deo francuske i Španije i to od Marseja do Barselone obalom pa do Reke Ebro u Španiji i grada Pamplone, a do reke Rone u Francuskoj i Tuluza i Rodeza na sever. U ovoj oblasti je i nadaleko čuveni Ren L’ Šato, grad koji mnogi istraživači dovode u vezu sa isusovom navodnom porodicom i potomstvom, a neki drugi, rekao bih neozbiljniji, koriste njegove koordinate za izračiunavanje položaja mitske Atlantide. To je bilo područje jevrejske kneževine, a vladar je bivao ustoličen kao kralj Jevreja.

U većini je primljeno hrišćanstvo, mešali su se sa franačkim plemstvom, ali su stare gnoze ostale. U ovom delu Francuske bilo je registrovano najveći broj jeresi, a to je takođe i prostor sa koga su potekli Templari i Katari.

Imamo Jevreje u Evropi na prostoru gde se prvo Tarot prezentuje javnosti, imamo Jevreje u starom Egiptu gde se alhemija predstavlja čovečanstvu, i odakle vodi poreklo kao nauka boga Tota ( o ovome sam pisao u tekstu ASTROLOGIJA I HERMETIZAM,). Mojsije je bio upućen u ovu veštinu, ali ne samo on već i mnogi drugi, što se jasno vidi po Kabali koja je sastavni deo Velike Veštine. O egzodusu Jevreja iz Egipta nije sve rečeno, sam opis događaja prikriva mnoge detalje i pravu istorisku i civilizacisku dimenziju-misiju koja iz njega sledi.

Dakle tarot je kodirana i dobro spakovana verzija hermetizma, koja kao sekundarnu osobinu ima mogućnost divinacije, a kao primarnu da očuva prostim jezikom simbola upravo tajni kod alhemije. Najveća tajna sveta je spakovana u špil karata i gurnuta celom čovečanstvu pod nos. Sasvim slobodno svaki praktikant tarota može izraditi sopstveni nacrt špila, promeniti boje, izgled likova, pozadinu i veličinu karata, a suština, šifra, će i dalje ostati nepromenjena.

I tako od XVI veka upotreba tarota u Evropi se širi, najpoznatiji marsejski tarot nastaje 1760. godine od strane Nikolasa Konvera koji je inače veoma bio inspirisan ranim srednjovekovnim špilovima. Za ovim sledi čitav niz špilova i verzija, Elifas Levi 22. velike arkane vezuje sa 22. staze na drvetu života i 22 jevrejska slova. Ali da bi sačuvao tajnu u nekim tekstovima provlači namerne greške upravo da bi samo predani učenici došli do pravog koda. Istorija jednog engleskog okultnog reda će pokazati koliko je bio dalekovid.

 U Engleskoj se u to vreme pojavljuje okultni red ’’Zlatna Zora’’ i naravno da je tarot nezamenjiv i na njihovom duhovnom putu. Iz ovog reda izdvaja se O.T.O. predvođen Alsterom Kroulijem koji izrađuje svoj špil Tot tarota, a uz to pokušava da doda 11. seferiot na drvo života (ovo radi da bi opravdao svoju homoseksualnost), i njegov špil u divinaciji funkcioniše vrlo dobro, dok ga za ozbiljan duhovni put ne bi preporučio. Neobična energija zla vezana je kako za Krolija i njegov odnos prema učitelju, tako i na kasnije sukobe njegovih učenika. Kenet Grant je izneo zapanjujuće podatke o sikobu sa Ostinom Sperom, koji je nastao kao posledica njegovog odvajanja od Krolijevih naslednika, u koje je Sper sebe svrstavao, pa se tu pominju i demoni i slične crnomagiske rabote.

U prilogu istoriji tarota, treba analizirati simbole koji se pojavljuju u celom svetu, vremenski i prostorno nezavisni i bez kontinuiteta.

Među svim simbolima i simboličkim slikama posebno je interesantna slika Maga, zbog svoje sličnosti sa drevnom kineskom taoističkom slikom, u kojoj se razlikuje jedino lice, naime na kineskoj verziji je lik kineza, a na nasoj lik belog čoveka, i još jedna razlika- kineska slika je stara oko 4 milenijuma ( 4000 god.). Ovo ne treba da čudi znajući da je Kina pre komunista bila prava riznica znanja koje je ekvivalent zapadnog hermetizma. 

Nekoliko filozofsko okultnih redova, hemija kao takva, daleko naprednija od sličnih disciplina širom sveta, i legende o eliksirima besmrtnosti samo su vrh ledenog brega kineske alhemije, koja uz kinesku astrologiju zaslužuje poseban tekst.                                                         

Ovo je samo jedan primer koji treba da oslobodi čitaoca predrasuda kada je duhovnost u pitanju. Kada autori tu upetljaju i Junga, kome tek ništa nije bilo jasno, onda imamo ozbiljan problem. Alhemija, astrologija, tarot i slične veštine deo su ogromne svetske duhovne baštine, koju svi imamo pravo da koristimo a niko da prisvoji, a koja vremenom i prostorom nije ograničena na naš ljudski način.

Alhemija poznaje svoj kod, u isto vreme veoma složen, i veoma prost, jezik slika, simbola i alegorija čije dešifrovanje traži ono što je čoveku najteže i najkompleksnije, a to je apsurdna mogućnost da je šifra upravo ono najprostije tumačenje svih tih nejasnih simbola.