четвртак, 29. новембар 2012.

KABALISTIČKA ASTROLOGIJA



Astrologija i Kabala

Astrologija kao fenomen nadznanja, i samim tim veština nadnaučnog principa, javila se u sam osvit civilizacije, formirana i kompletna. Po legendama objavljena je čovečanstvu, u zatvorenoj formi, kao kompletno znanje o prirodi sveta i vremena. Legende su lokalizovane, spram podneblja i jezika gde su bile u opticaju. Od Vavilona gde se i javila po predanju donesena od dva anđela, Harut i Marut, preko Egipta, stare Grčke i helenističke misli, nekako stidljivo se pojavljuje i kao deo jevrejske tradicije. Na Hebrejskom se zove  „ hokmat ha nissayon“, „mudrost prognoze“, za razliku od „hokmat ha-hizzayon“ ili gledanja zvezda, odnosno astronomije. 

 
Samim tim od osnova se razlikuje astrologija od astronomije, ali i metafizika od fizike, odnosno Božanski uzroci od posledica ispoljenih u materijalnom svetu.
Istorija kabalističke astrologije poznaje nekoliko ključnih imena, astrologa koji su bili rabini, što nije slučaj sa pripadnicima drugih religija, da jasno stanu iza astrološke misli i podrže je sa religiske strane. Jedan je opšte poznati Rabi Abraham ibn Ezra, koji je napisao sedam knjiga o astrologiji, što je naravno simbolički vezano sa dva svetla i pet planeta, i samim tim je naglašeno da se astrologija ne sme prekrajati i proširivati. Manje poznati Rabi Džošua ben Levi, i Rabi Hanin bar Hama, ali i mnogi drugi su takođe sledili ovaj put pre Abrahama. Kontinuitet prenosa astrologije od kreacije na ovamo, lišen je bilo kakve potrebe za ubacivanjem novih tela i značenja. Isto je sa Drvetom Života i Sefirama.
Za nas, bitan je je Rabi Džoel Dobin, koji je u sred New Age histerije, 1977. godine, objavio delo „Kabalistička astrologija“ pozivajući se na drevne i ističući istinitost tradicionalne astrologije ne podležući šizodnim i narkofilskim divljim gradnjma i nadziđivanjima savršenog sistema prave astrologije. Međutim podela je sad istoriski fakt i dobili smo pravu astrologiju pogrešno nazvanu tradicionalnom, i modernu pogrešno nazvanu astrologijom jer to je mutant gluposti.
U prilog ovome pozivam se na Geršoma Šolema, profesora Jevrejskog instituta za religiju i vodećeg stručnjaka za jevrejski misticizam i Kabalu. Ceo proces mutiranja astrologije, zloupotrebe Kabale i karikiranja Hermetizma, Šolem je nazvao smešnim posebno se osvrćući na Alfonsa Konstantina-Elifasa Levog, i na još jednog štetočinu, kako je on rekao „šarene laže Alistera Kroulija i njegovih sledbenika“.
Ovakav stav vrhuskog poznavaoca tradicije je potreba za odvajanjem istine od laži, a ja bi dodao i odbrana Božanskih vrednosti od satanističkih nadrireformatora koji su počeli sa pomenutm dvojicom obožavaoca Bafometa i nastavili se do danas u vidu lažnih naslednika starih majstora koji po navodno pravilima koja su ostavili. Najgore od svega je što u poslednje vreme nastaje hibrid tradicije i modernizma, a hibridi su po samoj definiciji neplodni i nesvrsishodni.
Mazal(zodijak, sudbina) odnosno astrologija, je sistem nastao na osnovi Kabale. Ovakav pristup nne ide automatski u delineaciju natala, već se sagledava odnos planeta sa sefirama na Drvetu Života. Sefire su usklađene sa simbolizmima planeta, na način hirearhiskog spuštanja nebeskog-Božanskog logosa na natus.
Deset sefira u sebi sadrže savršeni red univerzuma, počevši od nemanifestovanog, preko hijerarhiske manifestacije do Malkuta, kraljevstva, odnosno Zemlje i materijalnog sveta.
Prve dve Sefire su nemanifestovani univerzum, koji tek u trećoj poprima formu materjalnog sveta kroz prirodu Saturna.
Keter, kruna je prva Sefira,Koja reprezentuje Boga i ne manifestuje se kroz materijalni princip, nema adekvatnu planetu.
Hokmah, druga po redu je Sefira mudrosti u smislu kompletne primordijalne informacije o kreaciji univerzuma. Ali ona u sebi ne sadrži simbolizam planeta, iako je tu već ispoljena dualnost odnosa Boga i čoveka kao osnova svih drugih podela, uključujući i podelu na dobro i zlo.
Binah je treći, noseći saznanje i razboritost u sebi nosi i informaciju materijalne kreacije izraženu u simbolici Saturna.
Hesod je četvrta Sefira koja sadrži blagost i pravdu i naravno oblikuje simboliku Jupitera.
Peta Sefira je Geburah, nosilac informacije Marsa željnog moći ali i nosioca svega onoga što predhodi kazni.
Šesta sefira, prtivteža ali i najbliži princip trećoj je Tifaret, nosilac principa Sunca, veza sa Bogom, milost i savršenstvo.
Sedma Sefira je Neret, simbolizam Venerin, harmonija i zadovoljstvo.
Osma Sefira, Hod je Merkurov simbolizam, znanje i pohvala.
Deveta Sefira, Jesod je Mesečev simbolizam,osnova.
Deseta, je Malkut, ispoljeni materijalni svet. Sefire na drvetu čine tri stuba, levi od Saturna ka Merkuru, desni od Jupitera ka veneri i srednji direktno od Ketera, ka Suncu, Mesecu i Malkutu. U ovako savršenoj šemi nema mesta ni oduzimanju ni dodavanju jer su Sefire povezane sa 22 staze koje u sebi prenose informaciju Božije kreacije kroz isti broj slova Aramejskog i Hebrejskog alfabeta.

Međutim Sefire nisu mehanizmi koji pokreću planete, već sa njima dele simboliku u materijalnom svetu. Kabala povezuje planete, kostelacije i elemente(vatru, vodu i vazduh, tri elementa iz kojih izrasta zemlja i počinje materijalna kreacija), sa slovima Hebrejskog alfabeta, i stazama mudrosti Drveta Života koji povezuju deset Sefira, odnosno deset Božanskih emanacija. Dvanest znakova zodijaka, koji su analogni korenskim kostelacijama poveani su sa Kabalom preko istog broja slova hebrejskog alefbeta sa nepromenjivim izgovorom, dok su sedam planeta povezane sa istim brojem slova koja imaju osobinu promene izgovora. Upravo u skladu sa onom Bibliskom „u početku beše reč“. Jer iz logosa koji se ispoljava rečima sve i počinje, samo što je početak u Božanskom logosu, čiju reč treba da pratimo. Božja reč ima svoju ezoterisku snagu, koja nosi primordijalnu informaciju, neophodnu za kreiranje sudbine. Ovo je iz razloga što Hebrejski alefbet, kao i sva osnovna pisma, u svakom slovupredstavlja „ezoteriski alat“ korišćen od Boga prilikom kreacije.
Slično drvetuu života, helenistički filozofi su kao nezaobilaznu esenciju ovoga sveta koristili sfere, ukazujući na postojanje sveta u nekoliko nivoa. Ciceron u IV knjizi Republike, raspravi o držav po ugledu na Platona, navodi kako je ceo svet u devet sfera raspoređen, gde je deveta vrhovna sam Bog koji svet obuhvata, te se istim redosledom simbolike planeta, preko Saturna, spušta kreacija do devete sfre, Zemlje. U istom delu Ciceron objašnjava kretanje zvezda i precesiju, tako da je jasno poznavanje kompletnog univerzuma kod drevnih kao i znanje o spoljnim planetama, ali i znanje da tela van Saturnove sfere astrološki nemaju uticaj.

Tabela slova Hebrejskog alefbeta i korespodencije sa planetama
Slova
Bet
Gimel
Daled
Kaf
Pey
Resh
Taf
Planeta
Sunce
Mesec
Mars
Merkur
Jupiter
Venera
Saturn
Dani u nedelji
Nedelja
Ponedeljak
Utorak
Sreda
Četvrtak
Petak
Subota






Нема коментара:

Постави коментар